Pre početka: Kada partnerstvo ima smisla?

Majkl Džordan je rekao – talenat pobeđuje utakmice, ali timovi osvajaju šampionate.

Vrlo verovatno nije prvi koji je to tako formulisao, ali kad to dođe od najboljeg individualca u istoriji košarke, i čoveka koji nikada nije izgubio NBA finale, onda ima dodatnu specifičnu težinu.

U jednoj utakmici i mnogo slabiji tim koji ima odličan dan i voljni momenat na maksimumu, može pobediti objektivno mnogo bolji tim koji ima loš dan ili neki kratkoročni problem. Zato se uglavnom mečevi za titule igraju na više dobijenih utakmica, obično 3 ili 4, a to je sasvim dovoljno da kvalitet na kraju ispliva.

Ovakve priče su sjajne, ali vrednost imaju samo ako rade u našem kontekstu. A naše neposredno okruženje je poslednjih godina, decenija, pa i vekova, ne baš naročito stabilno. To znači da smo po prirodi oprezniji i manje skloni eksperimentisanju jer nemamo taj luksuz koji opšte društveno blagostanje donosi.

Mičio Kakua je prethodnih godina popularizovao priču o eksperimentu poznatom kao Maršmelou test, koji je u više različitih iteracija sprovođen na Stenfordu i nekim drugim naučno-obrazovnim institucijama.

Ukratko – grupi dece, pojedinačno, predstavi se izbor – možeš da dobiješ jedan maršmelou kolač odmah, ali ukoliko si spreman da preskočiš danas i sačekaš sutra – dobićeš dva.

Deca koja su bila spremna da sačekaju, kasnije u životu su imala mnogo bolje rezultate u smislu ličnog i poslovnog uspeha. Takođe, ta deca obično nisu dolazila iz ugroženih grupa i siromaštva. Obično su bila deca srednje ili više klase.

Zašto je to važno? Pa, prvo – verovatno nisu bili toliko željni svega. Drugo – nisu imali istoriju loših iskustava – a ona kažu, iskoristi priliku sada kada je imaš, jer iako obećanje postoji, život nas uči da ne znamo šta donosi dan, a šta donosi noć, i sutra možda neće biti ne samo maršmeloua, nego ni mnogo toga drugog.

Zvuči brutalno, ali to je za mnoge od nas polazna osnova iz koje dolazimo i poželjno je da to razumemo. Da razumemo zašto su izbori koje pravimo takvi kakvi su, i da ih postanemo svesni.

Ulazak u preduzetništvo nosi sa sobom rizik. Taj rizik bi trebao biti proračunat i kontrolisan, ali svakako postoji.

Jedna od ključnih motivacija za partnerstva je da se taj rizik umanji ili podeli na više ljudi. Nekad su ti motivi vrlo ispravni, a neki nisu baš sjajna polazna tačka.

Ali hajde da ih adresiramo korak po korak:

Šta je ispravna motivacija za ulazak u partnerski odnos?

Partner u poslu treba da bude osoba koja u biznis donosi vrednost koja značajno unapređuje sam biznis. To je moguće uraditi na jako mnogo različitih načina i iz mnogo različitih uglova, ali suština je da partner nije osoba koja radi nešto što je lako i zamenjivo.

Partner recimo može da donosi finansije ili druge resurse, može da donosi know-how, kontakte i tržišnu ekspertizu, ili nešto četvrto. Partner može da bude osoba čija je ideja, ili osoba koja će se baviti sprovođenjem ideje kroz proces realizacije.

To su neki potrebni, ali ne i dovoljni razlozi za ulazak u partnerstvo.

Nekada je partnerstvo potrebno ili neophodno, nekada nije, ali je poželjno jer može da olakša ili ubrza razvoj i rast biznisa.

U zavisnosti u kom od ova dva smera se vaša priča razvija, različita je i postavka stvari – u prvom, partner najverovatnije mora imati mnogo aktivniju ulogu, u drugom ona može biti pasivnija, a tu dolazimo do onoga gde gotovo uvek dolazi do problema…

Šta su dobre polazne osnove za uspešno partnerstvo?

Pored toga da ljudi u biznis unose nešto značajno, poželjno je da su vrednosno na liniji. Da se razumeju, dele slične poglede na najvažnije životne teme, i uvažavaju druge učesnike u procesu.

Ako bismo probali da identifikujemo šta su ključne osobine, verovatno bi kod većine ljudi koji imaju dobra iskustva sa partnerstvima poverenje i odgovornost bili na vrhu piramide.

Ukoliko smatrate da sa ove dve stvari nećete imati problema, ostali problemi koji se pojave, biće rešivi. Izvesno će zahtevati povremene kompromise, i neće biti uvek lako, ali to su stvari koje je moguće prevazići uz malo dobre volje.

Koje greške partneri često prave u međusobnom odnosu?

Jedna od glavnih je to što podrazumevaju stvari koje se tiču i njihove, ali i drugih strana u tom odnosu. Komunikacija između partnera mora da bude jasna, redovna i otvorena, i problemi i nezadovoljstvo moraju da se adresiraju što pre.

Dobar početak je da kada pravite dogovor o partnerstvu jasno i precizno definišete prava i obaveze. Naročito obaveze, jer oko toga najčešće bude problema. Ove stvari nisu zapisane u kamenu i mogu se vremenom menjati, opet kao posledica dogovora, ali potrebno je da svako zna šta su obaveze, i da svi uključeni budu svesni na makar bazičnom nivou ko koju vrednost donosi i ko u kojoj meri ispunjava svoje obaveze.

Pitanje plate i novca u partnerskom odnosu?

U osnovi, partnerska pozicija u firmi ne podrazumeva platu. Platu imaju ljudi koji aktivno rade u firmi, a osnivači i partneri u poslu mogu ali i ne moraju raditi. Sa druge strane – zaposleni imaju platu, ali (obično) nemaju učešće u podeli dobiti, dok partneri imaju. Naravno, modaliteti po kojim ovo funkcioniše, mogu da se menjaju i imaju mnoge hibridne među forme, ali u osnovi – zaposleni imaju platu, partneri imaju dividende i vlasništvo pa ukoliko se biznis bude prodavao dobiće novac. Partneri imaju i odgovornost pred zakonom.

Povremeno neko od partnera i osnivača ima aktivnu ulogu u firmi i za to sleduje plata, u skladu sa dogovorom. Ukoliko je na upravljačkoj poziciji (direktor ili neki viši menadžment) on ima i najveću odgovornost jer operativno sprovodi poslovni plan.

Često ljudi koji nemaju iskustva u preduzetništvu ne mogu da jasno u svojoj glavi diferenciraju ove stvari. Naročito ukoliko poslovni rezultati nisu idealni. Posledice toga su često rasprave o tome „ko ima koliko od firme“, gde se neretko zaboravlja ko se čime bavi i šta je čija odgovornost.

Sve je super, kada je sve super

Kada sve funkcioniše dobro, problemi ili ne postoje ili ne eskaliraju. Problem je što stvari retko funkcionišu uvek dobro. Ako ni zbog čega drugog, a ono zbog statistike – neće uvek sve biti sjajno. Loša stanja i situacije čine da, jedan po jedan, svi problemi koji su negde u dubini isplivaju na površinu i učine sebe vidljivim. Kada počnu da „upadaju u oči“ vama koji ste unutra, poslednji je trenutak da krenete da ih rešavate, pre nego što postanu vidljivi i ostalima.

Šta su pokazatelji da partnerstvo nema smisla?

Svi bismo mi seli kada bismo znali da ćemo pasti, pa tako i ovo obično saznamo kasnije nego što bi bilo idealno. Postoje određene stuacije u kojima se možda popale neke lampice, i ako to osetite, nemojte taj osećaj zanemarivati.

Konflikti i svađe su normalna stvar, ali ukoliko su prečesti ili se odnose na stvari koje su previše važne, verovatno to partnerstvo neće opstati. 

Konstantno nerazumevanje i neispunjavanje preuzetih obaveza za koje ne postoji logično opravdanje, takođe. 

Amerikanci bi rekli – nepomirljive razlike, i to je prilično dobro objašnjenje.

Od čega onda početi?

Od početka. I bez preskakanja koraka. Ukoliko temelj nije dobar, nećete daleko stići. A početak je da sa sobom, a zatim i sa potencijalnim partnerima usaglasite šta želite da radite, šta je čiji zadatak i koliki ko ima udeo.

Zatim zajedno analizirajte planove za prvih godinu ili dve, i utvrdite da li se saglasni sa pravcem i smerom razvoja i obavezama koje taj put proizvodi za svakog od vas.

Onda porazgovarajte o tome šta bi moglo poći naopako i na koji način ćete postupati u takvim situacijama. 

Kada sve te stvari dogovorite usmeno, zapišite ih i angažujte pravnika koji će na osnovu tih beleški napraviti pravni akt (obično osnivački akt) koji će tačno opisati vaš dogovor.

Čestitam i srećno!

Autor teksta: Ivan Minić, autor i voditelj podcasta Pojačalo, bavi se konsaltingom u oblasti razvoja poslovanja i marketinga